O kolekcionarstvu
10. decembar 2022
Autor: Saša Stevanović
Šta je kolekcionarstvo?
KOLEKCIONARSTVO bi se najjednostavnije moglo opisati kao skupljanje predmeta iste vrste. Medjutim, ono nije ni približno samo to. To je traženje, lociranje, nabavka, katalogizacija, organizovanje, prezentacija, čuvanje i održavanje tih predmeta. Znači, to je selektivno i organizovano skupljanje stvari koje ima jasan cilj.
Ljudi skupljaju razne stvari: poštanske markice, stare novčiće, satove, dugmiće, šibice, stripove, gramofonske ploče, školjke, salvete... Sve je to KOLEKCIONARSTVO. Medjutim, skupljanje stvari je na osnovu nekih pravila koje kolekcionar sam sebi postavlja. Skupljaju se predmeti koji su na neki način slični i koji se mogu svrstati, logično ili na prvi pogled ne, u neki skup. Možda će nekome ko gleda sa strane neka zbirka izgledati kao obična gomila stvari. Neka imamo npr. gomilu nekih starih novina. Medjutim, ako vam vlasnik zbirke kaže da su tu novine koje su imale cenu ispod 100 din i koje je kupio ili nabavio izmedju 2000 i 2010 godine onda to svakako znači da postoji neko pravilo uredjivanja koje je vlasnik zbirke sam sebi postavio.
Skupljanje stvari koje je neselektivno, neorganizovano i bez jasnog cilja ne može se smatrati kolekcionarstvom - to je jednostavno gomilanje stvari.
Kolekcionar sam sebi odredjuje kategoriju tj. ono što će skupljati, odredjuje pravila i postavlja cilj koji želi da dostigne. Kada počnemo da skupljamo stvari najčešće imamo ideju kako će ta kolekcija izgledati. Dakle, odredimo šta ćemo skupljati. Medjutim, često se dešava da je kategorija previše uska ili previše široka. Npr. krenemo sa skupljanjem poštanskih markica koje su vezane za temu dinosaurusa. Nećemo daleko stići jer takvih poštanskih markica nema u velikom broju i veoma su retke pa ćemo ili brzo završiti zbirku ili je uopšte nećemo ni početi. Sa druge strane, ako krenemo da skupljamo poštanske markice iz celog sveta vezane recimo za olimpijske igre verovatno nećemo uspeti da skupimo sve markice iz čitavog sveta vezane za ovu temu. Medjutim, cilj se može kasnije redefinisati. Npr. želimo da skupimo poštanske markice vezane za OI ali izdate samo posle 2000 godine ili izdate recimo samo u Sloveniji.
Kolekcionarstvo može biti hobi iz detinjsva a takodje se sa skupljanjem predmeta može krenuti i u kasnijem životnom dobu. Kolekcionari početnici obično skupljaju stvari koje im se svidjaju bez obzira na njihovu realnu tržišnu vrednost ili neku vrednost u budućnosti. Čine to zato što im to izaziva osećaj čistog zadovoljstva, radosti pa i ponosa. Možete uživati gledajući svoju zbirku i ako ona nema neku realnu tržišnu vrednost niti će je verovatno ikada imati. Kolekcije izgradjene na ličnom ukusu i imaju obeležje ličnosti kolekcionara su najsjajnije kolekcije i često na kraju završe u muzejima.
Kolekcije se najčešće razlikuju po prirodi i obimu stvari koje sadrže, po nameni, po prezentaciji itd.
Dobra kolekcija ima svoj jasan oblik. Predmeti u kolekciji mogu biti sitnice npr. zatvarači od pivskih flaša ali mogu biti i izuzetno vredne stvari kao npr. umetničke slike. Medjutim, to ne mora da znači da će kolekcija umetničkih slika biti impresivnija i da će privući više pažnje od kolekcije zatvarača za pivske flaše. Sve zavisi od toga kako su kolekcije oblikovane.
Neke teme su ipak možda popularnije od drugih. Skupljanje umetničkih dela je možda izazovnije od skupljanja omota od čokoladica.
Različiti su razlozi zašto ljudi skupljaju stvari. Nekima je to hobi koji ih opušta, drugi da bi stvorili lepu dekoraciju prostora u svom domu, treći to vide kao izazov u pronalaženju retkih i vrednih predmeta iz čitavog sveta. Još neki razlozi zbog kojih ljudi skupljaju stvari su zabava, nostalgija, povezanost sa nekim istorijskim periodom, prestiž ili investicija. Neki ljudi skupljaju stvari zbog profita tj. kasnije prodaje. Oni koji skupljaju stvari radi zarade nazivaju se profesionalnim kolekcionarima. Oni koji to rade iz zadovoljstva i uživanja zovu se kolekcionari amateri. Medjutim, ove dve kategorije ne isključuju jedna drugu.
KOLEKCIONARSTVO se, po meni, može slobodno svrstati i u umetnost. Velika kolekcija kao takva se može nazvati umetničkim delom njenog autora - KOLEKCIONARA. Ozbiljna kolekcija je rezultat znanja i umeća ali i fanatične strasti koja se nekada graniči sa opsesijom kolekcionara da umetnički uobliči svoju kolekciju. Da bi kompletirao kolekciju veoma često će kolekcionar grozničavo i uporno tzažiti predmete koji nedostaju, možda će putovati daleko da ih pronadje i nekada i platiti mnogo više od realne vrednosti za neke predmete koji za njega imaju veliku vrednost.
Na sreću svih nas, doba interneta je dosta pomoglo kolekcionarima da lakše dodju do željenih predmeta. Postoje mnogo sajtova i portala koji u trome pomažu - kao što je i naš portal.
Vrste kolekcija
Predmeti koje ljudi skupljaju mogu biti veoma različiti. Najčešća podela je prema vrsti predmeta koji se skupljaju. To mogu biti predmeti materijane i duhovne kulture (automobili, satovi, rukopisi, knjige, novčići, poštanske markice, umetnička dela itd.) a takodje i prirodni objekti (stene i minerali, biljke, insekti, školjke, ptičja jaja itd.).
Medjutim, za neke kolekcionare su važni drugi kriterijumi da bi napravili sopstvenu kolekciju. To može biti recimo istorijski period iz koga potiču ti predmeti, ili geografska odrednica tj. predmeti vezani za neku zemlju ili kontinent a nekima može kriterijum biti i ko je autor tih predmeta, npr. slike nekog odredjenog slikara.
Starost predmeta je jedan od kriterijuma po kojima se dele kolekcionarski predmeti. Ako su predmeti stariji od 100 godina onda se oni nazivaju antikviteti. Ako su predmeti dosta stari ali nisu stariji od 100 godina onda se koristi engleska reč vintage. Svi ostali predmeti se jednostavno opisuju kao kolekcionarski predmeti.
Nekim kolekcionarima je bitna vrednost predmeta u kolekciji a nekima je to potpuno nebitno. Proizvodi postaju često vredniji kako vreme prolazi i kako su stariji. To je najčešće zbog toga što raste potražnja za tim predmetima zbog njihove retkosti. Cena predmeta odredjuje se na osnovu onoga kolko je neko spreman da plati za taj predmet a na osnovu njegove starosti, stanja, retkosti itd.
Neki kolekcionari koriste stvari iz kolekcije u svakodnevnom životu a drugi ih čuvaju netaknute.
Najčešće se skupljaju poštanske markice, papirni i metalni novac, razglednice, umetnička dela (slike i skulpture), albumi i sličice, satovi, ulaznice, stripovi, knjige... I to su i osnovne kategorije na našem portalu.
Postoje i veoma neobične stvari koje mogu biti predmeti za skupljanje. Tako recimo postoje ljudi koji skupljaju školjke, kutijice za nakit, boce sa akloholnim pićima, salvete, etikete, zatvarače od pivskih flaša, teglice, čaše, šibice itd. Mašta ne poznaje granice!
