Skupljanje poštanskih markica

Responsive Resized Image with max-width

22. novembar 2022
Autor: Saša Stevanović
Skupljanje poštanskih markica

Ovo je jedan od najstarijih hobija na svetu. Nastao je praktično istovremeno sa pojavom prve markice na svetu, Penny Black, 1840. godine u Velikoj Britaniji.

markice1

Penny Black, 1840. godine

Veoma brzo se skupljanje markica proširilo na Evropu, Ameriku i veći deo britanskih kolonija. Zanimljivo je da su poštanske markice u početku uglavnom skupljala deca i tinejdžeri ali su ta deca kasnije odrasla i svoju strast nastavila kao odrasli ljudi (naravno na ozbiljniji način proučavajući sistematično do tada dostupne poštanske markice).

Takodje je jedan od najrasprostranjenijih i najpopularnijih hobija. 2013. godine je ugledni američki časopis The Wall Street Journal procenio da u svetu ima oko 60 miliona kolekcionara poštanskih markica (ili kako se često oni nazivaju filatelistima).

Poštanske markice se često skupljaju zbog motiva koji su na njima (kraljevi, kraljice, državnici, brodovi, ptice, razne životinje, biljke i sl.) kao i zbog istorijske vrednosti i geografske odrednice.

Filatelistički pribor

Da bi skupljali poštanske markice potreban je odredjeni pribor. U osnovni filatelistički pribor spadaju pinceta, lupa, album i katalog.

Pinceta je veoma značajan pribor jer omogućava rukovanje poštanskim markicama bez dodirivanja prstima koji mogu ostaviti masne otiske a takodje može doći i do savijanja uglova markice ili savijanja perforacije. Time se značajno umanjuje vrednost markice. Ove pincete imaju širok i pljosnat vrh da se markice ne bi oštetile prilikom rukovanja sa njima.

blog7

Lupa nam pomaže da vidimo markicu u krupnijem planu i da na taj način bolje uočimo detalje ili eventualna oštećenja.

blog12

Album služi za čuvanje markica. Danas se najčeće koriste albumi u obliku knjige sa listovima na kojima su tzv. "džepovi" u kojima se umeću markice tako da nije potrebno lepljenje na listove koje je ranije bilo zastupljeno. Albumi se čuvaju na tamnom, hladnom i suvom mestu kako se markice ne bi oštetile.

blog11

Katalozi nam pomažu da identifikujemo poštanske markice i kompletiramo svoju zbirku jer sadrže najznačajnije informacije o svim poštanskim markicama izdatim na odredjenoj teritoriji i u odredjenom vremenskom periodu. Obično je u katalozima slika, kratak opis i vrednost poštanske markice. Takodje, svakoj markici je dodeljen kataloški broj radi lakše komunikacije sa drugim filatelistima. Najpoznatiji katalog koji se koristi kod nas je Michel katalog. Danas postoje i online katalozi.

blog10

Postoji i drugi pribor koji nije toliko od presudne važnosti za bavljenje filatelijom. Npr. merač perforacije koji služi za merenje gustine perforacije (broj zubaca u 2 cm dužine) i pomaže u odredjivanju da li je markica ispravna ili ne.

Kvalitet i vrednost poštanskih markica

Postoje mnogo kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta poštanskih markica. To su: stanje (čiste ili žigosane), stanje gume i falca, centriranje i margine, stanje perforacije, nedostaci (izbledelost boje ili mrlje, nabori, savijanja, ogrebotine, otkinuti delovi, rupe...), reperacija i drugi. Tek kada se sagledaju svi ovi kreterijumi može se odrediti kvalitet pojedinačne poštanske markice a to onda odredjuje i njenu vrednost.

Pored opšteg stanja u kome se markica nalazi, najčešća 2 kriterijuma za odredjivanje kvaliteta poštanskih markica su na osnovu toga kako je centrirana i kakvu gumu ima.

Centriranje je ključni faktor u odredjivanju vrednosti markice. Ono podrazumeva koliko je odštampana slika na markici dobro pozicionirana u centru markice i kakva je širina margina. Dobro centrirana markica treba da ima sa svih strana jednak prostor izmedju slike i perforacije. Ovo je posebno važno za starije markice jer nekada mašine za štampanje markica nisu bile tako precizne kao danas. Nekada je ovaj kriterijum subjektivna ocena ali većina kolekcionara upravo želi markice koje su savršeno centrirane tako da ovaj kriterijum postaje samim tim najznačajniji u ocenjivanju kvaliteta markica. Na osnovu ovog kriterijuma postoje različite oznake kvaliteta (koriste se engleski nazivi):

Superb (S) koristi se za označavanje savršeno centrirane markice.

Extra fine (EF) or extremely fine (XF) savršeno centrirana sa marginama malo širim nego obično.

Very Fine (VF) dobro centrirana ali sa velikim marginama.

Fine (F) slika je dosta pomaknuta iz centra ali i dalje postoje 4 margine.

Average (A) markica nema marginu makar na jednoj strani i perforacija je urezana u sliku.

Poor (P) markica je lošeg kvaliteta, nema margine, zaprljana je, oštećena i sl.

Drugi ključni faktor koji utiče na kvalitet poštanskih markica je da li je markica sa gumom ili bez nje i da li je guma oštećena ili nije (najčešće je guma oštećena lepljenjem falcom markica na stranice albuma). Guma je tanak sloj lepka na poledjini poštanske markice. Falc je mali pravougaoni komadić papira koji je lepljiv sa jedne strane i presavijen je tako da postoji kraća strana koja se lepi na poledjini markice a duža strana se lepi na stranice albuma. Kada bi se ta markica vadila iz albuma često bi se guma na markici oštetila. To se ne dešava sa modernim albumima jer se ne koristi falc već se markice samo umetnu u "džepove".

Na osnovu ovoga markice sa gumom svrstavaju se u odredjene grupe:

MNH (eng. Mint Never Hinged)- čista poštanska markica sa originalnom i neoštećenom gumom i nikada nije bila pričvršćena falcom. Ovo su markice najboljeg kvaliteta (naravno ako zadovoljavaju i druge kriterijume).

LH (eng. Lightly Hinged)- čista poštanska markica sa blagim oštećenjem gume zbog pričvršćivanja falcom.

HH (eng. Heavily hinged) - čista poštanska markica sa velikim oštećenjem gume zbog pričvršćivanja falcom.

HR (eng. Hinge remaining)- čista poštanska markica na kojoj je ostao deo falca na poledjini.

OG (eng. Original gum)- čista poštanska markica sa originalnom gumom koja je oštećena tokom godina.

NG (eng. No Gum)- čista poštanska markica čija je guma isprana.

RG (eng. Regummed)- čista poštanska markica koja je regumirana, tj. naneta je nova guma.

Većina poštanskih markica je bez gume i za njih ova klasifikacija ne važi.

Naravno, postoje i izuzeci od ovih pravila i poštanske markice npr. sa raznim greškama ili oštećenjima ponekad mogu imati mnogo veću vrednost od istih "dobrih" markica.

Takodje, žigosane (poništene) markice generalno imaju manju vrednost od čistih. Medjutim, to ne mora uvek da bude slučaj jer je nekim kolekcionarima upravo bitan pečat (žig) na tim markicama tj. gde i kada je markica žigosana.

Preporuka je da ukoliko imate neku markicu za koju smatrate da je retka, dobrog kvaliteta i da vredi dosta da uradite stručnu procenu takve markice.

Postoji i medjunarodno prihvaćena numerička skala od 1 do 100 za ocenjivanje ukupnog kvaliteta poštanskih markica. Mi ćemo na našem portalu koristiti 5 nivoa za opisivinje opšteg stanja poštanskih markica:

Perfektno stanje - savršeno centrirana markica i bez ikakvih vidljivih oštećenja i nesavršenosti (numerička ocena >90),
Odlično stanje - dobro centrirana, mogu postojati male nesavršenosti npr. par kraćih perforacija, može imati male trogove rukovanja npr. blage otiske prstiju. Ako je gumirana guma je originalna i neoštećena. Ako je poništena (žigosana) žig je jasan i samo na uglu, i može samo malo mastila biti vidljivo na poledjini (numerička ocena >80),
Veoma dobro stanje - može imati 2 malo pomaknute margine, vide se tragovi rukovanja (otisci prstiju, blagi nabori, tragovi čišćenja). Ako je gumirana guma je originalna ali može biti blago požutela. Ako je žigosana onda je žig uredan i jasan ali može biti i ka centru markice i mastilo se može videti na poledjini (numerička ocena >70),
Dobro stanje - margine mogu biti nejednake širine ali još uvek perforacija nije urezana u dizajn, perforacija može nedostajati na par mesta ili je nejednake dužine, mogu postojati blaga savijanja ili nabori, moguće je i da boja bude malo izbledela, da nedostaje guma ili da ima tragove falca. Ako je žigosana onda je žig malo nejasan i zamrljan (numerička ocena >50).
Loše stanje - generalno loše stanje markice (veoma loše centrirana - nedostaje jedna ili više margana, oštećena, zaprljana, zgužvana, žig zamrljan ili poništena olovkom itd.). Ove markice se i ne skupljaju i nisu interesantne kolekcionarima osim ako nisu veoma retke (numerička ocena <50).

Ovo su neke od najvrednijih poštanskih markica na svetu:

markica2